إعدادات العرض
„Радите добро колико можете и будите умерени и истрајни, и знајте да се нико од вас неће спасти (паклене казне) својим делима.“ Његови пријатељи су упитали: „Зар ни…
„Радите добро колико можете и будите умерени и истрајни, и знајте да се нико од вас неће спасти (паклене казне) својим делима.“ Његови пријатељи су упитали: „Зар ни ти, Божији Посланиче?“ Он је одговорио: „Ни ја, осим ако ме Бог, из Своје доброте, обаспе Својом милошћу.“
Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Радите добро колико можете и будите умерени и истрајни, и знајте да се нико од вас неће спасти (паклене казне) својим делима.“ Његови пријатељи су упитали: „Зар ни ти, Божији Посланиче?“ Он је одговорио: „Ни ја, осим ако ме Бог, из Своје доброте, обаспе Својом милошћу.“
الترجمة
العربية বাংলা Bosanski English Español فارسی Français Bahasa Indonesia Русский Tagalog Türkçe اردو 中文 हिन्दी Kurdî Kiswahili Português සිංහල Tiếng Việt Nederlands অসমীয়া ગુજરાતી پښتو Hausa മലയാളം नेपाली ქართული Magyar తెలుగు Македонски Svenska ಕನ್ನಡ Moore አማርኛ Română Українська ไทย मराठी ਪੰਜਾਬੀ دری Wolof ភាសាខ្មែរ Malagasy Yorùbáالشرح
Посланик, мир и Божији благослови нека су на њега, подстиче своје другове да раде и да се боје Бога колико год могу, без претераности и немарности. Саветује их да у свом раду теже исправности, искрено ради Бога и следећи суннет, како би њихова дела била примљена и постала разлог да их обаспе Божија милост. Затим их је обавестио да никога од вас неће спасити само његова дела; већ је неопходна Божија милост. Рекли су: „Чак ни ти, о Божији Посланиче, твоја дела те неће спасити, упркос њиховој величини?“ Па је Посланик рекао: „Чак ни ја, осим ако ме Бог обухвати Својом милошћу и добротом.“فوائد الحديث
Имам Ен-Невеви је рекао: „(سددوا وقاربوا): Тражите исправност и радите на томе. Ако нисте у стању да је потпуно постигнете, онда јој се што више приближите. Исправност значи постићи прави пут, који је између претераности и немарности. Не претеретерујте, нити занемарујте своје обавезе.“
Ибн Баз је рекао: „Добра дела су разлог за улазак у Рај, као што су зла дела разлог за улазак у Пакао. Хадис (речи Посланика) указује да њихов улазак у Рај није само због њихових дела, већ је неопходна Божија опрост и милост. Њихова дела су разлог, али оно што је то омогућило јесте Божија милост и опрост.“
Човек не треба да се обмане и да се поноси својим делима, ма колико велика она била, јер је Божије право веће од човекових дела. Зато је неопходно да човек истовремено осећа и страх и наду.
Божија доброта и милост према Његовим робовима је већа од њихових дела.
Добра дела су разлог за улазак у Рај, али коначни успех у томе постиже се искључиво Божијом добротом и милошћу.
Ел-Кирмани је рекао: „Ако сви људи улазе у рај само Божијом милошћу, онда је разлог што је Посланик овде посебно споменут то што ако њему коме је загарантован улазак у Рај има потребу за Аллаховом милошћу онда су други још потребнији.“
Ен-Невеви каже: „Значење Аллахових речи: 'Уђите у Рај због онога што сте радили.' (Ен-Нахл, 32.) и 'Ово је Рај који вам је дат због онога што сте радили.' (Ез-Зухруф, 72.), и сличних ајета који указују на то да се у рај улази због дела јесте да је разлог уласка у Рај добра дела, али је човек Аллаховом милошћу упућен да чини та добра, да у нјима буде искрен и да му она буду примљена. Стога је исправно рећи да нико не улази у Рај само због дела, што је значење хадиса, али је такође исправно рећи да улази због својих дела, односно као последица тих дела, која су сама по себи део Божије милости."
Ибнул-Џевзи је навео четири одговора у вези с овом темом:
1. Успех у чињењу добрих дела је из Божије милости, и да није било Божије претходне милости, не би било ни веровања, ни добрих дела којима се постиже спасење.
2. Добра дела припадају његовом Господару, па све што му се од награде подари је Божија доброта и великодушност.
3. У неким хадисима се наводи да је сам улазак у рај Божијом милошћу, док се степен награде у рају дели према делима.
4. Добра дела су чињена у ограниченом времену, док је награда вечна и непрестана, па је таква бескрајна награда дар Божије доброте, а не надокнада само за дела.
Ер-Рафи'и је рекао: „Онај који чини добра дела не треба да се ослања на своја дела у тражењу спасења и постизању степена у Рају, јер је та дела учинио само уз Божију помоћ, а грехе је оставио захваљујући Божијој заштити. Све је то резултат Божије доброте и милости.“