Odlike i pravila ponašanja - الصفحة 2

Odlike i pravila ponašanja - الصفحة 2

12- "Сутра ћу предати заставу човеку преко којег ће Аллах дати победу под његовим вођством. Он воли Аллаха и Његовог Посланика и њега воли Аллах и Његов Посланик. Свет је ту ноћ провео причајући о томе коме ли ће је дати. Када су осванули, отишли су Аллаховом Посланику и свако од њих је желео да њему буде дата. Тада је Посланик упитао: "Где је Алија б. Еби Талиб?“ "Боле га очи“, неко рече. Кренули су по њега па су га довели. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му је пљуцнуо у очи и проучио му дову. Оздравио је као да га ништа није ни болело. Потом му је дао заставу, а Алија рече: "Хоћу ли се борити против њих док не буду попут нас?“ Он рече: "Полако иди док не дођеш у њихово место, потом их позови у ислам и обавести их какве обавезе имају према Узвишеном Аллаху@, јер, тако ми Аллаха, да будеш узрок да Аллах упути једног човека боље ти је од црвених камила.“

38- „Аллаху мој, тражим од Тебе свако добро, пре (на овоме свету) и касније (на ономе свету), оно што знам од њега и оно што не знам, и Теби се утичем од сваког зла, пре (на овоме свету) и касније (на ономе свету), онога што знам од њега и онога што не знам.* Аллаху мој, од Тебе тражим добро које од Тебе тражи твој роб и веровесник и Теби се утичем од зла од којег је уточиште тражио твој роб и веровесник. Аллаху мој, од Тебе тражим Џеннет и оно што приближава њему од речи и дела, и тражим уточиште код Тебе од Ватре и онога што приближава њој од речи и дела. И тражим од Тебе да учиниш сваку одредбу добром за мене.“

44- "Сејјидул истигфар* је да кажеш: ‘Аллахумме Енте Рабби, ла илахе илла Енте, халактени, ве ене 'абдуке, ве ене ‘ала ‘ахдике ве ва’дике местета’ту, е’узу бике мин шерри ма сана’ту, ебу’у леке би ни’метике 'алејје, ве ебу’у леке би зенби, фагфир ли фе иннеху ла јагфиру-з-зунубе илла Енте. (Аллаху мој, Ти си мој Господар, нема истинског бога осим Тебе, Ти си ме створио и ја сам Твој роб, испуњавам завет Теби и радим на заслуживању Твог обећања колико могу, Теби се утичем од зла које сам урадио, признајем Твоје благодати према мени, и Теби признајем свој грех, па ми опрости, јер грехе не опрашта нико осим Тебе!)’“ Посланик је затим додао: "Ко каже овај истигфар (дову) ујутро, чврсто верујући у његове речи, те умре тог дана пре него омркне, он је од становника Раја, а ко га каже у току ноћи чврсто убеђен у те речи и умре пре него сване па и он је од становника Раја.“

49- да је Фатима, Аллах био задовољан њоме, дошла код Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, жалећи се на бол у рукама од окретања млина (тадашња алатка за млевење жита која проузрокује жуљеве на рукама). Чула је да му је дошао роб, и није му желела отворено казати шта жели. Рекла је то Аиши. Када је Посланик дошао Аиша га је обавестила о томе. Каже (Алија): „Дошао је код нас, а већ смо били легли. Почели смо устајати, а он је рекао: ‘Останите на своме месту!' Сео је између мене и ње, тако да сам осетио хладноћу његових стопала на своме стомаку и рекао: ‘@Хоћете ли да вас упутим на нешто што је вредније и боље од онога што сте тражили? Када легнете, или када одете у постељу, реците 33 пута 'субханаллах', 33 пута 'елхамдулиллах' и 34 пута 'Аллаху екбер' то вам је боље од слуге.“

52- да је неки пустињак дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, те му је рекао: "Подучи ме нечему што ћу изговарати!“ Посланик му рече: @"Изговарај: 'Ла илахе иллаллах вахдеху ла шерике леху, Аллаху екберу кебира, вел-хамду лиллахи кесира, субханаллахи раббил-'алемин, ла хавле ве ла куввете илла биллахил-'азизил-хаким.* (Нема истинског бога мимо Аллаха, Јединог, Који нема саучесника. Аллах је највећи, Њега много хвалимо. Узвишен је Аллах, Господар светова. Нема промене нити моћи мимо Аллаха, Силног и Мудрог).“ Пустињак рече: "То је за мог Господара, шта је за мене? Изговарај: Аллахуммаг-фирли вер-хамни вех-дини вер-зукни' (Аллаху, опрости ми, смилуј ми се, упути ме и опскрби ме)“, одговори му Посланик.

67- „Смрт ће бити доведена у лику црно-белог овна*, а затим ће зовнути гласник: ‘О становници Џеннета (Раја)!’, па ће они испружити вратове да боље виде и гледати. ‘Знате ли ово?’, биће упитани. ‘Да, знамо’, одговориће, ‘то је смрт.’ Сви су је већ видели. Затим ће бити позвани становници Џехеннема (Пакла). И они ће испружити вратове да боље виде и гледати. ‘Знате ли ово?’, биће упитани. ‘Да, знамо’, одговориће, ‘то је смрт.’ Сви су је већ видели. Тада ће ован (тј. смрт) бити заклан, а онда ће бити речено: ‘Џеннетлије, вечност и нема више смрти! Џехеннемлије, вечност и нема више смрти! Потом је (Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега) проучио: ‘И опомени их Даном туге, када ће с полагањем рачуна бити завршено, а они су равнодушни били и нису веровали’ (Мерјем, 39), додавши: ‘Ово су људи који на дуњалуку не верују, у немару, равнодушности и безбрижности.’”

72- „Аллах наводи пример правог пута*. Два зида се налазе на обе стране пута, а на тим зидовима су отворена врата преко којих су спуштене завесе. На почетку пута налази се један позивач који говори: ‘Људи, крените сви овим путем и немојте ићи на странпутицу!’ Други позивач налази се изнад пута и када човек жели да отвори било која прекривена врата овај позивач га упозори: ‘Тешко ти се, не отварај ова врата! Ако их само отвориш, неминовно ћеш и ући.’ Овај пут представља ислам, а два зида су Аллахове границе. Што се тиче отворених врата, то је оно што је Узвишени забранио, а позивач на почетку пута је Аллахова књига. На крају, позивач изнад пута је саветник од Аллаха којег сваки муслиман има у срцу.”

79- да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, проучио ајет: „Он теби објављује Књигу у којој су ајети јасни, који су главнина Књиге, и други мање јасни. Они чија су срца покварена - жељни смутње и свог тумачења, следе оне што су мање јасни. А тумачење њихово зна само Аллах. Они, пак, који су у науку добро упућени, говоре: ‘Ми верујемо у њих, све је то од нашега Господара!’ А само разумом обдарени схватају.” (Алу Имран, 7) Аиша је рекла: „Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ми је рекао: „@Када приметиш оне који се поводе за смутњом, знај да је Аллах упозорио на њих па их се причувај."*

81- да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, казао свом стрицу: „@Реци: ‘нема истинског бога мимо Аллаха’, речи са којима ћу се заузимати за тебе на Судњем дану*.” Стриц му рече: „Да ми неће племе Курејш приговарати говорећи: ‘На то га је само жалост навела’, обрадовао бих те са њима.” Узвишени је поводом тога објавио: ,,Ти, заиста, не можеш дати Упуту коме би ти волео, јер Аллах упућује кога Он хоће, и Он најбоље зна оне који ће Упуту следити.” (Ел-Касас, 56.)